ZAŠTO GROMOBRAN

ZAŠTO JE GROMOBRAN POTREBAN?

          Gromobran služi da pri udaru groma sprovede električni tok u zemlju i na taj način spreči požar ili kakve druge štete. Zgrade treba da imaju gromobran, bez obzira da li je to propisima zahtevano ili ne, a posebno u slučaju ako je:

  • zgrada viša od drugih u okolini,
  • krov od lako zapaljivog materijala,
  • u zgradi uskladišten lako zapaljivi ili eksplozivni materijal,
  • u zgradi instalirana električna i  elektronska oprema,
  • u zgradi nalaze uređaji za prijem i prenos podataka,
  • u zgradi smešteno kulturno dobro velike vrednosti

GDE ĆE GROM UDARITI?

           Grom može udariti bilo gde. Najčešće udara u istaknuta mesta kao što su:

  • vrhovi planina,
  • viša ili usamljena stabla,
  • više ili usamljene građevine ili delovi tih građevina

ŠTA ĆE PROUZROKOVATI UDAR GROMA?

          Pri udaru groma javljaju se vrlo veliki električni tokovi. Ti tokovi u deluću sekunde istope tanke metalne žice, a druge materijale  zagreju tako da dolazi do gorenja ili eksplozije.

          Danas ne možemo zamisliti kućni aparat bez elektronskih delova. Udar groma najčešće uzrokuje štetu na aparatu, tako da više ne radi ili izgori.

KAKO SE IZVODI GROMOBRANSKA ZAŠTITA NA ZGRADAMA?

          Za pravilnu zaštitu od udara groma mora biti izvedena kako spoljna tako i unutrašnja zaštita. Spoljna zaštita štiti od požara, dok unutrašnja zaštita štiti od delovanja groma tj. štiti od električnog i magnetnog uticaja na ljude, metalne instalacije, električne i elektronske uređaje.

          Pod spoljnom zaštitom od udara groma ubrajamo sve metalne delove na i u unutrašnjosti zgrade, koji služe za lovljenje i odvođenje energije groma u zemlju.

          Metalnim vodovima od bakra, aluminijuma ili pocinkovanog čelika opišemo konture zgrade. “Loveći vod” je metalni vod pružen preko šljemena ili ravnog krova, a može biti i metalna palica, ima funkciju da “lovi” električne tokove. Delovi zgrade koji sežu preko visine krova poput dimnjaka, antena i sl., kao i metalni delovi krovnih prozora i kupola, moraju se povezati sa gromobranskom instalacijom. Odvodni deo gromobranske instalacije su  vodovi položeni na ili u zidove zgrade, i služe da odvedu tok ka uzemljivaču. Preko uzemljivača tok se odvodi u zemlju.

GDE JE NAJBOLJA ZAŠTITA

          Najbolju zaštitu pružaju građevine s pravilno izvedenom gromobranskom zaštitom, automobili s metalnom karoserijom, kabine građevinskih mašina, stambene prikolice kao i kabine žičara.

          U trenutku kada se sprema nevreme moramo se skloniti i potražiti prikladan zaklon. Svi ljudi na otovrenom prostoru, bez obzira da li pešače ili su na bicikli, motoru ili automobilu s otvorenim krovom, nalaze se u opasnosti da ih udari grom.

KAO SE PONAŠATI ZA VREME NEVREMENA U GRAĐEVINI?

          Ukoliko je građevina opremljena gromobranom, koji je izrađen u skladu s propisima, ne postoji opasnost ni za ljude niti za opremu koja se nalazi u građevini.

          Međutim, za građevinu gde ne postoji gromobranska instalacija ili je potrebna sanacija iste, važe određena pravila ponašanja:

  • Izbegavajte dodir sa svim metalnim delovima koji su povezani sa spoljnim delom zgrade, kao npr.: električna instalacija, plinska instalacija, telefonska instalacija, vodovodna instalacija, instalacija centralnog grejenja, antenski kablovi.
  • Odložite telefoniranje za kasnije.
  • Izvucite električne i antenske odnosno modemske utičnice iz električnih aparata kao što su: televizor, radio, računar, štampač, fax i sl.
  • Ne tuširajte se, odnosno nemojte se kupati u kadi.

KAKO SE PONAŠATI ZA VREME NEVREMENA NA OTVPRENOM?

          Ukoliko se za vreme nevremena nalazite na otvorenom, nastojte izbegavati najviše delove brda ili planine, mesta blizu usamljenih stabala, električnih ili telefonskih stubova, kao i metalne ograde. Takođe, zaštitu nemojte tražiti u većim skupinama ljudi.

          Mesta koja nude zaštitu su jame ili useci, podnožje kamenoloma i sl. Najbolji položaj tela je čučeći, rukama obuhvatite kolena, noge držite što je moguće više skupljene. Ukoliko ne možete drugačije, sedite tako da su vam noge što bliže telu. Ni u kom slučaju nemojte zalegati.

          U kamenim Ii drvenim kućama, koje nemaju gromobransku zaštitu, najsigurnije mesto je sredina kuće i to u čučećem položaju.

          U šumi, gde su drva jednake visine manja je opasnost od udara groma. Ipak odmaknite se od istaknutih stabala i od ruba šume. Čučnite i udaljite se 3m od debelih stabala. Ne tražite zaštitu pod niskim i gustim grmovima. Na kraju, nije istina da grom ne udara u lipu i bukvu.

KAKO MOŽEMO POMOĆI?

          Gotovo je nemoguće da grom udari dva puta na isto mesto. Kako pražnjenje tj. udar groma traje 1 do 2 sekunde, nema opasnosti kod pružanja pomoći unesrećenom. Prva pomoć veštačkim disanjem i masažom srca na licu mesta može spasiti život.

          Prvu pomoć počinjemo ukoliko vidimo da je unesrećenik bez svesti, ima isprekidano disanje ili uopšte ne diše, nema opipljivog pulsa odnosno ima raširene zenice. Unesrećenika položimo na leđa, oslobodimo mu sve disajne puteve i odmah počnemo sa masažom srca. S obe ruke (jednom na drugoj) 10 puta pritiskamo prsa u razmaku od 1 sekunde toliko snažno da se grudni koš spusti do 5 cm. Ukoliko unesrećenik nije počeo disati ponovimo postupak ili počnemo s oživljavanjem usta na usta. To se mora ponavljati sve dok ne dođe pomoć ili lekar koji će ustanoviti smrt.